Skoro svako ko je jednom imao bubrežnu koliku pamti gde je bio i šta je radio kad je počelo. Bol dođe niotkuda, sa strane, u talasima, i ne popušta ni kad legnete ni kad ustanete. Ljudi ga upoređuju sa svačim i po pravilu zaključe da je to najgore što su osetili. Ono što tada malo ko zna jeste da kamen nije nastao tog jutra. On je u bubregu stajao mesecima, možda i godinama, potpuno tiho, i sve vreme nije pravio nikakav problem. Nevolja je počela tek kad je krenuo da se pomera.
Urin nije samo voda. U njemu su rastvorene soli i minerali koje telo izbacuje, i dok ih ima taman koliko treba, sve prolazi bez traga. Kad se koncentracija poveća, a tečnosti nema dovoljno da ih razblaži, te materije počnu da se lepe jedna za drugu. Prvo nastanu zrnca koja se ne vide golim okom, pa se na njih taloži novi sloj, i tako se polako pravi kamen. Ceo taj proces nema nijedan simptom. Zato ga ljudi najčešće otkriju slučajno, na ultrazvuku koji je rađen iz sasvim drugog razloga.
Dok kamen mirno leži u bubregu, urin ga zaobiđe i nastavi dalje. Bola nema jer ništa nije zapušeno. Problem nastane kad se pokrene i uđe u mokraćovod, cev koja je uska koliko i tanja slamčica. Ako se tu zaglavi, urin više nema kuda, pritisak raste, a bubreg se rasteže. Taj pritisak je ono što proizvodi bol. Nije to bol od samog kamena, nego od zastoja koji je napravio. Zbog toga bol dolazi u naletima, tačno onako kako se mokraćovod grči pokušavajući da ga progura dalje.
Bol počne sa strane, u slabini, i vrlo često se spusti naniže, ka preponama. Menjanje položaja ne pomaže, što je važna razlika u odnosu na bol u leđima od kičme, koji obično popusti kad se legne. Uz bol se javljaju mučnina, znojenje i nemir, a mnogi opisuju da jednostavno ne mogu da nađu mesta. Ponekad se u urinu pojavi krv, nekad vidljiva, nekad samo u nalazu. Ako se doda temperatura, više se ne čeka ništa, jer zastoj i infekcija zajedno umeju da naprave ozbiljnu štetu za kratko vreme. U tom slučaju ultrazvuk bubrega odmah pokaže gde kamen stoji i da li je oticanje urina blokirano.
Najčešće pitanje posle prve kolike, i odgovor zavisi pre svega od veličine. Sitniji kamen, do nekoliko milimetara, u većini slučajeva prođe sam uz terapiju i pojačan unos tečnosti, ponekad za nekoliko dana, ponekad za nedelju ili dve. Kako raste, tako šansa opada, a kod većih se već razmišlja o intervenciji. Osim veličine, važno je i gde se zaustavio i da li pravi zastoj. Zato se posle prve kolike uvek radi kontrola, čak i kad bol prestane. Prestanak bola ne znači obavezno da je kamen izašao, nekad znači samo da se pomerio na mesto gde više ne pritiska.
Ovo je deo koji ljudi najčešće preskoče. Kamen se izbaci, bol prođe, i cela priča se zaboravi. A sklonost ka stvaranju ostaje, jer se nije promenilo ono što ga je i napravilo. Kod velikog broja pacijenata novi kamen se pojavi u roku od nekoliko godina. Najčešći razlog je nedovoljno tečnosti, pogotovo kod ljudi koji rade napolju ili u toplim prostorijama, pa se znojenjem gubi više nego što se popije. Doprinose i ishrana sa mnogo soli i mesa, gojaznost i pojedina stanja koja menjaju sastav urina. Kod nekih ljudi postoji i porodična sklonost, pa se kamen javlja i kad se sve radi kako treba.
Zvuči obično, ali voda je i dalje najjača mera. Dovoljno je popiti toliko da urin tokom dana bude svetao, jer taman urin gotovo uvek znači da je previše koncentrovan. Manje soli u ishrani pomaže više nego što se očekuje, dok se sa mesom i mlečnim proizvodima ne treba preterivati ni u jednom smeru. Ono što se ljudima često pogrešno savetuje jeste da izbace kalcijum. Kod većine to zapravo pogorša situaciju. Zato se saveti daju prema tome kakav je kamen bio, a ne po opštem pravilu koje važi za sve.
Ako ste jednom imali kamen, jednom godišnje kontrola je dovoljna, a razlika je velika. Novi kamen se u početku ne oseća, pa se na pregledu uhvati dok je još sitan i dok može sam da izađe. Isto važi i za one kod kojih je kamen otkriven slučajno, a nikada nije pravio tegobe. Pregled traje kratko, radi se ultrazvukom, bez zračenja i bez ikakve pripreme osim da bešika bude puna. Poređenje sa prošlim nalazom pokaže da li se nešto promenilo, a to je često važnije od samog broja.
Jak bol u slabini koji ne popušta, temperatura uz bol, krv u mokraći ili potpuni prestanak mokrenja su razlozi da se javite odmah, isti dan. Blaži i povremeni bol, kao i osećaj težine sa jedne strane, ne mora da znači ništa ozbiljno, ali zaslužuje pregled u narednim danima. I na kraju, ako ste kamen već imali, ne čekajte novu koliku da biste se javili. Ceo smisao kontrole jeste da se do te kolike uopšte ne dođe.
