Za mnoge muškarce reč povišen PSA zvuči kao presuda, a prva misao koja se javi posle laboratorijskog nalaza najčešće je rak prostate. U stvarnosti, većina muškaraca sa blago povišenom vrednošću nema karcinom, već sasvim bezazleno stanje ili privremeni skok izazvan nečim što su radili dan ranije. PSA analiza je koristan alat za rano otkrivanje promena na prostati, ali sama po sebi ne postavlja dijagnozu. U ovom tekstu objašnjavamo šta je PSA, koje su normalne vrednosti po godinama, šta sve može da ga podigne, kako se nalaz pravilno tumači i koji su sledeći koraci kada je vrednost iznad granice.
PSA, odnosno prostata specifični antigen, je belančevina koju stvaraju ćelije prostate. Njena uloga je da razređuje spermu i olakšava kretanje spermatozoida, a mala količina prirodno prelazi u krv. Kada je prostata uvećana, upaljena ili kada u njoj postoje promene, veća količina PSA dospeva u krvotok i vrednost na nalazu raste. Upravo zbog toga se ova analiza koristi kao rani znak promena na prostati, često godinama pre nego što se jave bilo kakvi simptomi. Važno je razumeti da je PSA specifičan za prostatu, ali ne i za karcinom, jer ga luči i zdravo tkivo.
Dugo je kao opšta granica važila vrednost od 4 ng/ml, ali danas urolozi nalaz posmatraju u odnosu na starost, jer prostata sa godinama prirodno raste. Za muškarce između 40 i 49 godina očekivana vrednost je uglavnom ispod 2,5 ng/ml, između 50 i 59 ispod 3,5, između 60 i 69 ispod 4,5, a posle sedamdesete do oko 6,5 ng/ml. Ove granice su okvirne i služe kao orijentir, a ne kao strogo pravilo. Vrednost od 3 ng/ml kod četrdesetogodišnjaka zaslužuje veću pažnju nego ista vrednost kod muškarca od sedamdeset godina. Jednako je bitno pratiti i kako se nalaz menja iz godine u godinu.
Najčešći razlog povišenog PSA je benigno uvećanje prostate, koje ima veliki broj muškaraca posle pedesete. Veća žlezda znači više tkiva koje luči antigen, pa vrednost raste i bez ikakve bolesti. Snažan skok izaziva i upala prostate, kao i infekcija mokraćnih puteva, a posle izlečenja PSA se vraća na ranije vrednosti. Privremeno povećanje može nastati posle ejakulacije u prethodna dva dana, vožnje bicikla ili motora, dužeg jahanja, pregleda prostate prstom, postavljanja katetera i pregleda bešike cistoskopom. Na nalaz utiču i zatvor, jak fizički napor i pojedini dodaci ishrani sa hormonima.
Lekovi za uvećanu prostatu iz grupe inhibitora 5 alfa reduktaze, poput finasterida i dutasterida, posle šest meseci upotrebe smanjuju PSA otprilike na polovinu. Ako urolog ne zna da pacijent pije ovakav lek, može pogrešno proceniti da je nalaz odličan, iako je stvarna vrednost dvostruko veća. Isto važi za finasterid u malim dozama koji se koristi protiv opadanja kose. Zbog toga je pri svakom tumačenju PSA neophodno reći lekaru koje lekove pijete, uključujući i one koje vam je propisao drugi specijalista. Pojedini biljni preparati za prostatu takođe mogu blago uticati na vrednost.
Pravilna priprema sprečava lažno povišene nalaze i nepotrebnu brigu. Najmanje dva dana pre vađenja krvi treba izbegavati seksualni odnos i ejakulaciju, vožnju bicikla i intenzivno vežbanje. Krv se ne vadi u toku urinarne infekcije ili upale prostate, već tek nekoliko nedelja posle izlečenja. Ako je nedavno rađen pregled prostate prstom, biopsija ili cistoskopija, analizu treba odložiti prema savetu lekara. Najbolje je da se praćenje radi uvek u istoj laboratoriji, jer se rezultati različitih aparata mogu razlikovati za nekoliko desetih delova.
Prvi i najvažniji korak je ponavljanje analize posle šest do osam nedelja, uz pravilnu pripremu. Kod velikog broja muškaraca ponovljeni nalaz je niži ili potpuno uredan, jer je prvi skok bio privremen. Ako vrednost ostane povišena, sledi urološki pregled koji obuhvata razgovor, digitorektalni pregled prostate i ultrazvuk. Lekar procenjuje veličinu prostate, prisustvo upale i eventualne tvrde delove u tkivu. Tek na osnovu svih ovih podataka zajedno donosi se odluka da li je dovoljno praćenje, lečenje upale ili dalja dijagnostika.
PSA u krvi postoji u dva oblika, vezan za belančevine i slobodan. Laboratorija meri ukupni PSA i slobodni PSA, a zatim se računa njihov odnos u procentima. Kod benignog uvećanja prostate udeo slobodnog PSA je obično veći, dok je kod karcinoma češće nizak. Odnos manji od deset procenata povećava sumnju na tumor, a vrednosti iznad dvadeset pet procenata idu u prilog bezazlenom uzroku. Ovaj podatak je naročito koristan kod ukupnog PSA između 4 i 10 ng/ml, takozvane sive zone, gde pomaže da se izbegnu nepotrebne biopsije.
Urolog često računa i gustinu PSA, odnosno količinu antigena u odnosu na zapreminu prostate izmerenu ultrazvukom. Velika prostata prirodno luči više PSA, pa vrednost od 6 ng/ml kod žlezde od 80 mililitara ima sasvim drugačiji značaj nego kod male prostate od 25 mililitara. Drugi važan pokazatelj je brzina porasta PSA kroz vreme. Postepen, spor rast tokom godina tipičan je za benigno uvećanje, dok nagao skok u kratkom periodu traži detaljniju proveru. Zato su stari nalazi dragoceni i uvek ih treba poneti na pregled.
Kada povišen PSA traje, a odnos slobodnog i ukupnog, gustina ili pregled prstom ukazuju na moguću promenu, sledeći korak je multiparametarska magnetna rezonanca prostate. Ovo snimanje pokazuje sumnjiva područja i pomaže da se odluči da li je biopsija uopšte potrebna. Ako jeste, biopsija prostate se danas često radi ciljano, uzimanjem uzoraka baš iz delova koje je magnetna rezonanca označila. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji, traje oko dvadeset minuta, a rezultat patohistološke analize stiže za nekoliko dana do dve nedelje. Samo biopsija može sa sigurnošću potvrditi ili isključiti karcinom.
Čak i kada biopsija pokaže tumor, to često nije razlog za paniku. Karcinom prostate kod velikog broja muškaraca raste veoma sporo i ostaje ograničen na prostatu godinama. Kod malih tumora niskog rizika sve češće se primenjuje aktivno praćenje, redovne kontrole PSA, magnetna rezonanca i povremene biopsije, bez hitne operacije i njenih posledica. Kada je potrebno lečenje, na raspolaganju su operacija, zračenje i hormonska terapija, a izbor zavisi od godina, opšteg zdravlja i agresivnosti tumora. Otkriven u ranoj fazi, karcinom prostate spada u tumore sa najboljim izgledima za izlečenje.
Muškarcima se preporučuje da o PSA analizi razgovaraju sa urologom od pedesete godine, a od četrdeset pete ako je otac ili brat imao karcinom prostate. Kod muškaraca sa ranijim niskim vrednostima, ispod 1 ng/ml, kontrola na dve godine obično je dovoljna. Kod viših vrednosti ili pozitivne porodične istorije analiza se radi jednom godišnje, uz urološki pregled. Posle lečenja karcinoma PSA postaje glavni pokazatelj uspeha terapije i prati se po tačno određenom rasporedu. Redovno i pametno praćenje, bez straha i bez zanemarivanja, najbolja je zaštita zdravlja prostate.
