Urinarna infekcija je jedna od najčešćih tegoba sa kojima se žene sreću, a procenjuje se da će je bar jednom u životu imati više od polovine žena. Kod mnogih se ne završava na jednoj epizodi, već se cistitis vraća svakih nekoliko meseci, ponekad odmah posle završene kure antibiotika. Pečenje, stalni nagon na mokrenje i strah od sledećeg napada ozbiljno narušavaju svakodnevni život, posao i intimne odnose. U ovom tekstu objašnjavamo zašto se infekcije ponavljaju, koje greške ih održavaju, kako izgleda pravilna dijagnostika i šta zaista pomaže da se začarani krug prekine.
O ponovljenim ili rekurentnim urinarnim infekcijama govorimo kada žena ima dve potvrđene infekcije u periodu od šest meseci ili tri infekcije tokom jedne godine. Važno je razlikovati dva slučaja. Kod ponovne infekcije svaki put je u pitanju nova bakterija, najčešće iz creva ili sa kože, koja iznova ulazi u mokraćne puteve. Kod perzistentne infekcije ista bakterija nikada nije potpuno uklonjena, pa se tegobe vraćaju ubrzo posle prestanka terapije. Ova razlika je bitna, jer se prva situacija rešava prevencijom, a druga traži potragu za skrivenim uzrokom.
Glavni razlog je anatomija. Mokraćna cev kod žena kratka je svega tri do četiri centimetra i nalazi se blizu vagine i završnog dela creva, pa bakterije vrlo lako stižu do bešike. Najčešći uzročnik je bakterija E. coli, koja normalno živi u crevima, a odgovorna je za oko četiri od pet infekcija. Ova bakterija ima sitne nastavke kojima se čvrsto zakači za zid bešike, pa je obično mokrenje ne može lako isprati. Pojedine žene imaju i urođeno veću sklonost, zbog građe sluzokože koja bakterijama omogućava lakše prianjanje.
Seksualni odnos je jedan od najvažnijih faktora, jer mehanički potiskuje bakterije ka mokraćnoj cevi, pa se tegobe često javljaju dan ili dva posle intimnosti. Rizik povećavaju i spermicidi i dijafragma kao metode kontracepcije. Česti okidači su i nedovoljno pijenje tečnosti, dugo zadržavanje mokraće zbog posla ili putovanja, hroničan zatvor i nepravilna higijena, brisanje od pozadi ka napred. Agresivni intimni sapuni i ispiranja narušavaju prirodnu zaštitnu floru vagine. U periodu menopauze pad estrogena stanjuje sluzokožu i menja floru, zbog čega infekcije postaju sve češće.
Kada se infekcije vraćaju uprkos pravilnoj higijeni i prevenciji, potrebno je potražiti uzrok u samim mokraćnim putevima. Nepotpuno pražnjenje bešike ostavlja zaostali urin u kojem se bakterije lako razmnožavaju. Iza toga mogu stajati spuštena bešika posle porođaja, slabost mišića karličnog dna ili poremećaj nervne kontrole mokrenja. Kamen u bubregu ili bešici služi kao skrovište za bakterije koje antibiotik ne može da dosegne. Sklonost infekcijama povećavaju i šećerna bolest, oslabljen imunitet, urođene nepravilnosti mokraćnih puteva i ranije operacije u maloj karlici.
Tipični znaci upale mokraćne bešike su pečenje i bol pri mokrenju, česta potreba za odlaskom u toalet uz male količine mokraće, nagli nagon koji se teško odlaže, bol ili pritisak iznad stidne kosti i mutna mokraća neprijatnog mirisa. Ponekad se u urinu pojavi i krv, što izgleda zastrašujuće, ali je kod cistitisa relativno često. Situacija postaje ozbiljna kada se infekcija proširi na bubrege. Tada se javljaju visoka temperatura, drhtavica, bol u slabinama sa jedne ili obe strane, mučnina i povraćanje. Upala bubrega traži hitan pregled i često lečenje antibioticima u vidu infuzije.
Jedna od najčešćih grešaka je uzimanje antibiotika na svoju ruku ili po preporuci iz apoteke, bez prethodne urinokulture. Urinokultura otkriva tačno koja bakterija izaziva infekciju, a antibiogram pokazuje na koje lekove je osetljiva, a na koje otporna. Kada se antibiotik bira nasumično, deo bakterija preživi, postaje otporan i vraća se jači. Svaka nova kura bez nalaza povećava šansu da sledeći put nijedan uobičajen lek ne deluje. Uzorak se uzima pre početka terapije, iz srednjeg mlaza prvog jutarnjeg mokrenja, u sterilnu posudu i posle pranja spoljnih polnih organa.
Urološki pregled počinje detaljnim razgovorom o broju i učestalosti infekcija, vezi sa odnosima, porođajima, menopauzi, kontracepciji, navikama pijenja tečnosti i ranijim nalazima urinokultura. Sledi pregled stomaka i slabina, a zatim ultrazvuk bubrega i mokraćne bešike sa merenjem zaostalog urina posle mokrenja. Ultrazvuk pokazuje da li postoje kamen, proširenje bubrežne karlice, zadebljanje zida bešike ili nepotpuno pražnjenje. Po potrebi se proveravaju šećer u krvi i funkcija bubrega, a kod nejasnih slučajeva radi se cistoskopija, pregled unutrašnjosti bešike tankim instrumentom. Uz to je korisna i saradnja sa ginekologom.
Kod nekomplikovanog cistitisa lečenje traje kratko, od jednog do pet dana, u zavisnosti od izabranog leka. U prvoj liniji se koriste antibiotici koji se koncentrišu u mokraći i ređe izazivaju otpornost, poput fosfomicina u jednoj dozi ili nitrofurantoina tokom pet dana. Izbor se, kad god je moguće, usklađuje sa antibiogramom. Terapiju treba popiti do kraja, čak i kada tegobe prestanu posle prvog dana. Tokom lečenja pomažu obilno pijenje vode, topli oblog na donji deo stomaka i izbegavanje kafe, alkohola i ljute hrane koji dodatno nadražuju bešiku.
Prevencija počinje navikama. Pijenje najmanje dva litra tečnosti dnevno redovno ispira bešiku i smanjuje broj epizoda. Mokrenje ne treba odlagati, a posle svakog seksualnog odnosa preporučuje se odlazak u toalet. Brisanje od napred ka nazad, blagi intimni preparati bez parfema, pamučni veš i rešavanje zatvora dodatno smanjuju rizik. Kod žena kojima infekcije prate odnose, pomaže zamena kontracepcije sa spermicidima drugom metodom. Ove jednostavne mere kod velikog broja žena značajno proređuju ili potpuno zaustavljaju ponovljene cistitise.
Kada promena navika nije dovoljna, urolog može predložiti dodatne mere. Oralna imunoterapija, tablete sa delovima inaktivisanih bakterija koje se piju tri meseca, podstiče imunitet da prepozna uzročnike i smanjuje broj novih infekcija. Kod žena u menopauzi odlične rezultate daje vaginalni estrogen u obliku kreme ili vagitorija, koji obnavlja sluzokožu i zaštitnu floru. Preparati sa D manozom i brusnicom mogu pomoći delu pacijentkinja, iako njihov efekat nije jednako snažan kod svih. U težim slučajevima propisuje se niska doza antibiotika, svakodnevno tokom nekoliko meseci ili samo posle odnosa, isključivo pod kontrolom lekara.
Pregled kod urologa potreban je kada se infekcije ponavljaju dva ili više puta u šest meseci, kada ne reaguju na terapiju, kada se jave u trudnoći, uz visoku temperaturu ili bol u slabinama i kada je u mokraći vidljiva krv i posle izlečenja. Razlog za detaljnu obradu je i svaka urinarna infekcija kod žene sa šećernom bolešću, kamenom u bubregu ili ranijim operacijama u karlici. Ponovljeni cistitis nije nešto sa čime se mora živeti. Pravilno postavljena dijagnoza i plan prevencije kod većine žena donose mesece i godine bez tegoba.
Žene takođe ustaju noću, iako prostatu nemaju, što najbolje pokazuje da uzroci nisu uvek isti. Kod oba pola noćno mokrenje ume da bude znak prekomerno aktivne bešike, čiji mišić reaguje pre nego što je bešika puna. Slabija funkcija bubrega, šećerna bolest i neka srčana stanja takođe menjaju ritam stvaranja urina, pa se veći deo dnevne količine premesti u noćne sate. Deo lekova, naročito onih za pritisak i za izbacivanje tečnosti, radi isto. Zbog toga se na pregledu uvek pita i za terapiju koju pacijent uzima, jer ponekad je rešenje samo u promeni vremena uzimanja tablete.
Ceo postupak je jednostavniji nego što većina očekuje. Razgovorom se utvrđuje kada su tegobe počele, koliko dugo traju i šta ih pogoršava. Zatim se radi ultrazvuk prostate, kojim se meri njena zapremina i vidi koliko pritiska mokraćnu cev. Uz to se prikazuju bubrezi i bešika, i meri se zaostali urin. Sve traje oko pola sata, ne boli i ne koristi zračenje, a pacijent nalaz i objašnjenje dobija odmah. Iz tih nekoliko podataka jasno se vidi da li je reč o prostati, o bešici ili o nečemu trećem, i lečenje kreće u pravom smeru od prvog dana.
Uvećana prostata otkrivena na vreme leči se lekovima koji opuštaju mišić i olakšavaju protok, i veliki broj muškaraca posle nekoliko nedelja spava celu noć bez prekida. Ista ta prostata posle nekoliko godina odlaganja traži operativno rešenje, jer bešika u međuvremenu izgubi snagu i više se ne oporavi u potpunosti. Razlika između te dve situacije nije u težini bolesti, nego samo u vremenu. Ustajanje noću zato ne treba posmatrati kao neprijatnost koja se trpi, već kao znak koji telo šalje dovoljno rano da se sve reši jednostavno.
Pravilo koje vredi zapamtiti glasi ovako. Ako se ustajanje noću ponavlja dva ili više puta u toku nedelja i meseci, vreme je za pregled, čak i ako ne postoji nijedna druga tegoba. Isto važi i kada se uz to javi slab mlaz, teško započinjanje mokrenja ili osećaj da bešika nije do kraja prazna. Muškarcima posle pedesete godine preventivni urološki pregled se preporučuje jednom godišnje i bez ikakvih simptoma, jer se promene na prostati u ranoj fazi ne osećaju ni na koji način. Jedan pregled u toku godine dovoljan je da se ono što bi za nekoliko godina postalo ozbiljno reši dok je još sitnica.
