Retko ko ume da kaže kada je tačno počelo. Mlaz je nekad bio jači, sad je slabiji, ali to niko ne meri iz dana u dan. U toalet se ide malo češće, ali i to se objasni kafom, godinama ili poslom. Uveče se ustaje jednom, pa dvaput, i to se pripiše tome što je popijeno malo više vode. Uvećana prostata ne dolazi naglo i ne boli, i baš zato prođu godine pre nego što čovek prvi put pomisli da bi trebalo da se javi lekaru. A do tada se telo već navikne na sve to, pa mu ni ne izgleda kao problem. Kad se na pregledu pita otkad tegobe traju, najčešći odgovor je da ne zna tačno, ali da je bilo i pre, samo blaže.
Prostata je mala žlezda, veličine oraha, i stoji tačno oko početka mokraćne cevi. Kod velike većine muškaraca ona posle četrdesete polako počne da raste. To samo po sebi nije bolest, to je normalan tok stvari, otprilike kao što sa godinama slabi vid. Problem je isključivo u tome gde se nalazi. Kako raste, tako sužava prostor kroz koji urin prolazi, pa bešika mora da radi jače da bi ga progurala. Neko vreme uspeva bez ijednog vidljivog znaka, jer je mišić dovoljno snažan da to nadoknadi, a onda počnu sitne promene koje se lako propuste. Zanimljivo je i to što veličina i tegobe ne idu uvek zajedno. Neko sa prilično uvećanom prostatom nema skoro nikakve smetnje, dok drugi sa umerenim uvećanjem jedva mokri, jer je kod njega rast usmeren tačno prema mokraćnoj cevi.
Najčešće prvo popusti mlaz. Ne naglo, nego toliko postepeno da se poredi tek sa nečim od pre nekoliko godina. Zatim treba malo duže da se mokrenje započne, pa se javi kapanje na kraju, kad čovek misli da je gotov. Dolazi i osećaj da bešika nije sasvim prazna, pa se ubrzo ide ponovo. Uveče i noću se ustaje jednom, dvaput, ponekad i češće. Neki primete da moraju da se napregnu da bi mokrenje počelo, drugi da mlaz u toku prekine pa se ponovo uspostavi. Nijedan od tih znakova ne izgleda ozbiljno kad se posmatra sam. Zajedno, međutim, prilično jasno govore šta se dešava, i po pravilu su prisutni mesecima pre nego što neko o njima progovori naglas.
Kad prostata pritiska, mišić bešike se pojača da bi savladao otpor, otprilike kao svaki mišić koji stalno radi protiv nečega. Vremenom postane debeo i tvrd, izgubi elastičnost i smanji zapreminu. Odatle dolaze učestalo mokrenje u malim količinama i osećaj da nagon dolazi naglo, ponekad toliko da se jedva stigne do toaleta. Kasnije bešika prestane da se prazni do kraja, pa deo urina stalno ostaje unutra. Taj zaostali urin je podloga za bakterije, pa se javljaju infekcije koje se vraćaju bez obzira na terapiju, a ume da se iz njega vremenom stvori i kamen u bešici. U težim slučajevima pritisak se prenese naviše, ka bubrezima, i tada tegobe prestaju da budu samo neprijatnost. Sve to se meri jednostavno, ultrazvukom bešike, u toku istog pregleda.
Ovo treba reći jasno, jer je strah najčešći razlog zašto se muškarci ne javljaju. Benigno uvećanje prostate i karcinom prostate su dve različite stvari i jedno ne prelazi u drugo. Prostata može biti prilično uvećana, a da sa njom nema ničeg opasnog. Isto tako, može biti sasvim normalne veličine, a da postoji promena koja traži pažnju. Zbog toga se veličina nikada ne posmatra sama, već uz strukturu tkiva, nalaz kliničkog pregleda i PSA vrednost. Tek sve to zajedno daje sliku koja ima smisla. Vredi znati i da povišen PSA sam po sebi ne znači najgore, jer ta vrednost raste i kod običnog uvećanja i kod upale, pa se uvek gleda u odnosu na veličinu prostate i na ranije nalaze.
Pregled je kraći nego što ljudi zamišljaju i mnogo manje neprijatan. Kroz razgovor se prvo utvrdi kada su tegobe počele i kako izgleda dan, koliko puta se ide u toalet, koliko se ustaje noću i da li ima pečenja. Pita se i za lekove koje pacijent uzima, jer neki od njih dodatno otežavaju mokrenje. Zatim se radi ultrazvuk prostate, kojim se meri koliko je uvećana i vidi kako izgleda njeno tkivo. Uz to se pregledaju bubrezi i bešika i izmeri zaostali urin, prvo dok je bešika puna, pa ponovo odmah posle mokrenja. Sve zajedno traje oko pola sata, ne boli, i nalaz se dobija odmah, sa objašnjenjem šta ti brojevi znače baš u tom slučaju.
Kod većine muškaraca koji dođu na vreme sve se rešava lekovima. Jedni opuštaju mišić na izlazu iz bešike, pa mlaz odmah postane jači, drugi deluju sporije i zaustavljaju dalji rast prostate. Rezultat se najčešće oseti kroz nekoliko nedelja i ne traži nikakvu intervenciju, a deo pacijenata prijavi da im se prvo popravi san, jer prestanu da ustaju noću. Efekat se posle proverava merenjem istih vrednosti, pa se vidi da li terapija radi ono što treba ili je treba prilagoditi. Uz lekove pomažu i sitne promene navika, manje tečnosti u kasnim večernjim satima i manje kafe i alkohola. Operacija dolazi u obzir tek kad lekovi ne pomažu, kad je zaostali urin previsok ili kad se jave komplikacije koje se drugačije ne mogu rešiti.
Ista prostata, otkrivena u dva različita trenutka, znači dve potpuno različite priče. Ako se javite dok su tegobe blage, verovatno je dovoljna tableta i kontrola jednom godišnje. Ako se čeka nekoliko godina, bešika izgubi snagu i posle više ne mora da se vrati u pređašnje stanje ni kad se prepreka ukloni, pa učestalo mokrenje ostane i posle uspešno završenog lečenja. U najtežim slučajevima dođe do potpunog zastoja, kada mokrenje odjednom postane nemoguće, a to se rešava hitno i nikako prijatno. Zbog toga urolozi stalno ponavljaju istu stvar, ne čeka se da postane nepodnošljivo. Do tog trenutka najlakši deo lečenja je već propušten.
Ako ustajete noću dva puta ili više, ako je mlaz osetno slabiji nego ranije, ako mokrenje teško počinje ili imate osećaj da bešika nije prazna, to je dovoljan razlog za pregled. Ne mora da postoji bol, on se kod uvećane prostate najčešće i ne javlja, pa se odsustvo bola pogrešno tumači kao znak da je sve u redu. Muškarcima posle pedesete preventivni pregled se preporučuje jednom godišnje i bez ikakvih tegoba, a posle četrdesete ako je neko u porodici imao karcinom prostate. Pola sata jednom godišnje je mala cena za to da se ništa ne propusti, a većina muškaraca posle prvog pregleda kaže istu rečenicu, da je očekivala nešto mnogo gore.
