Malo koji znak se toliko dugo prećutkuje kao ustajanje noću. Muškarac se probudi jednom, pa dvaput, pa treći put, i svaki put sebi kaže da je popio previše tečnosti uveče. Posle nekoliko meseci to postane deo rutine, a posle nekoliko godina niko se više i ne seća kada se poslednji put spavalo bez prekida. Upravo to je najveći problem sa ovim simptomom. On ne boli, ne javlja se naglo i ne izgleda ozbiljno, pa se lako pripiše godinama. Tek kada umor postane stalan i kada dnevna koncentracija počne da popušta, čovek prvi put pomisli da nešto nije u redu.
Odlazak u toalet jednom tokom noći još uvek se smatra urednim, naročito kod ljudi koji uveče popiju kafu, čaj ili veću količinu vode. Granica se pomera kada se ustajanje ponovi dva puta ili više, i kada se to dešava stalno, a ne povremeno. Tada telo šalje poruku da nešto u putu urina ne funkcioniše kako bi trebalo. Važno je i koliko urina izađe. Ako je količina svaki put velika, uzrok se traži u bubrezima ili u opštem stanju organizma. Ako je mala, a osećaj potrebe jak, problem je najčešće u bešici ili u onome što joj ometa pražnjenje.
Kod muškaraca posle pedesete godine prvi razlog na koji urolog pomisli jeste uvećana prostata. Ona se sa godinama povećava kod velike većine muškaraca, i to samo po sebi nije bolest. Problem nastaje zato što se nalazi tačno oko mokraćne cevi, pa svako uvećanje smanjuje prostor kroz koji urin izlazi. Bešika tada mora jače da radi da bi se ispraznila, i sa vremenom prestaje da uspeva do kraja. Deo urina ostaje unutra, prostor za novi se smanjuje, i potreba se javlja mnogo brže nego ranije. Noću, kada je telo u mirovanju, taj osećaj postaje jasniji i budi čoveka iz sna.
Količina urina koja ostane u bešici posle mokrenja je podatak koji objašnjava veliki deo tegoba. Kod urednog pražnjenja ona je zanemarljiva. Kada se meri u desetinama mililitara, telo se ponaša kao da bešika stalno nije prazna, pa nagon dolazi češće i u manjim razmacima. Uz to, urin koji stoji postaje podloga za bakterije, pa se javljaju infekcije koje se vraćaju bez obzira na terapiju. Sve to se vidi jednostavnim pregledom, jer se količina meri ultrazvukom bešike, bez ijedne neprijatne intervencije i za samo nekoliko minuta.
Žene takođe ustaju noću, iako prostatu nemaju, što najbolje pokazuje da uzroci nisu uvek isti. Kod oba pola noćno mokrenje ume da bude znak prekomerno aktivne bešike, čiji mišić reaguje pre nego što je bešika puna. Slabija funkcija bubrega, šećerna bolest i neka srčana stanja takođe menjaju ritam stvaranja urina, pa se veći deo dnevne količine premesti u noćne sate. Deo lekova, naročito onih za pritisak i za izbacivanje tečnosti, radi isto. Zbog toga se na pregledu uvek pita i za terapiju koju pacijent uzima, jer ponekad je rešenje samo u promeni vremena uzimanja tablete.
Ceo postupak je jednostavniji nego što većina očekuje. Razgovorom se utvrđuje kada su tegobe počele, koliko dugo traju i šta ih pogoršava. Zatim se radi ultrazvuk prostate, kojim se meri njena zapremina i vidi koliko pritiska mokraćnu cev. Uz to se prikazuju bubrezi i bešika, i meri se zaostali urin. Sve traje oko pola sata, ne boli i ne koristi zračenje, a pacijent nalaz i objašnjenje dobija odmah. Iz tih nekoliko podataka jasno se vidi da li je reč o prostati, o bešici ili o nečemu trećem, i lečenje kreće u pravom smeru od prvog dana.
Uvećana prostata otkrivena na vreme leči se lekovima koji opuštaju mišić i olakšavaju protok, i veliki broj muškaraca posle nekoliko nedelja spava celu noć bez prekida. Ista ta prostata posle nekoliko godina odlaganja traži operativno rešenje, jer bešika u međuvremenu izgubi snagu i više se ne oporavi u potpunosti. Razlika između te dve situacije nije u težini bolesti, nego samo u vremenu. Ustajanje noću zato ne treba posmatrati kao neprijatnost koja se trpi, već kao znak koji telo šalje dovoljno rano da se sve reši jednostavno.
Pravilo koje vredi zapamtiti glasi ovako. Ako se ustajanje noću ponavlja dva ili više puta u toku nedelja i meseci, vreme je za pregled, čak i ako ne postoji nijedna druga tegoba. Isto važi i kada se uz to javi slab mlaz, teško započinjanje mokrenja ili osećaj da bešika nije do kraja prazna. Muškarcima posle pedesete godine preventivni urološki pregled se preporučuje jednom godišnje i bez ikakvih simptoma, jer se promene na prostati u ranoj fazi ne osećaju ni na koji način. Jedan pregled u toku godine dovoljan je da se ono što bi za nekoliko godina postalo ozbiljno reši dok je još sitnica.
